Da li je zdrava veza moguća ukoliko postoji kontrola?
Kako to možemo znati? Pogledajte ovaj video snimak da biste prepoznali znake.
Prisilna kontrola se definiše kao kontinuirano psihološko ponašanje s ciljem ograničavanja i/ili eliminisanja slobode žrtve.
Malo po malo, zbog ovog oblika kontrole, žena prihvata pravila, strahove i ograničenja koji čine da svoje ponašanje prilagođava kako bi preživela i ograničava svoje samoopredeljenje. Tehnologija je značajno povećala moć ovog oblika kontrole. Prisilna kontrola je uvek prisutna, prikrivena i preteća.
Neki oblici prisilne kontrole uključuju:
- Preispitivanje kako se osoba oblači, govori ili ponaša.
- Kritikovanje prijatelja i/ili rodbine žrtve.
- Kontrolisanje uzimanja hrane ili fizičke aktivnosti.
- Izolovanje žrtve od porodice i prijatelja.
- Poruke i pozivi da bi se saznalo gde se žrtva nalazi i sa kim je.
- Uporna pitanja o dnevnim aktivnostima.
- Kontrola potrošnje novca i prihoda.
- Degradiranje.
- Pokazivanje preterane ljubomore prema bilo kom kontaktu (digitalno ili lično) prema drugoj osobi.
- Stvaranje neopravdanih situacija u kojima se traži izvinjenje ili opraštanje.
- Direktna ili indirektna zabrana određenih aktivnosti.
Postoje tri glavna učesnika (voljna ili nevoljna):
- Zlostavljač, onaj koji kontroliše.
- Osoba koja je predmet kontrole.
- Svedok: prijatelji, članovi porodice, deca koji vide ili čuju ovakvo ponašanje.
Dugo vremena, kontrola je bila prerušena u romantičnu demonstraciju ljubavi, gde zlostavljač ispoljava brigu za drugu osobu u svakom trenutku, prikrivajući neravnotežu moći koju uzrokuje kontrola. Ovo je razlog zbog kog najbliža porodica i prijatelji žrtve imaju ključnu ulogu, pomažući im da razgovaraju o situaciji u kojoj se nalaze, ili otkrivajući ponašanja i komentare koji ograničavaju njenu slobodu i predstavljaju nasilje. Da bi se pobeglo iz situacije prisilne kontrole potrebno je vreme i podrška prijatelja ili porodice kao i stručna pomoć u mnogo slučajeva.
Za podršku i više informacija, možete pozvati SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja
0800-100-007, dostupan radnim danima od 10h do 20h
Poziv je besplatan iz svih mreža.