U Srbiji je tokom 2020. godine prijavljeno ukupno 26.818 slučajeva nasilja u porodici. 72.5% žrtava porodičnog nasilja su ženskog pola, a u 68.4% slučajeva nasilje je počinio njihov partner ili bivši partner.*
Više od polovine žena u Srbiji u toku svog života imale su neko iskustvo nasilja. Skoro svaka druga je bila žrtva psihičkog nasilja od strane intimnog partnera (44%).**
Nasilje u porodici nije jedini oblik nasilja s kojim se suočavaju žene i devojke. U partnerskim vezama česti su oblici uznemiravanja poput prisilne kontrole, koja je dugo vremena bila percipirana kao romantična demonstracija ljubavi.
Pročitaj i pogledaj šta sve predstavlja nasilje i razmisli da li si ikada bio ili bila jedan od učesnika ovakvih situacija? Šta treba da uradiš u slučaju da ti se dese?
Seksualno uznemiravanje na ulici
Ulično uznemiravanje je neželjeno fizičko ili verbalno zlostavljanje, najčešće seksualne prirode od strane jedne ili više osoba na javnom mestu. Žene sistematski trpe ulično uznemiravanje i ovaj vid nasilja nad ženama dugo je bio jedan od društveno najprihvatljivijih.
Digitalno nasilje
Digitalno nasilje ugrožava emocionalnu i psihičku slobodu i dobrobit žena kroz deljenje njihovih privatnih ili intimnih fotografija i video snimaka. Ozbiljnost ove vrste nasilja leži u tome što jednom kada te informacije postanu dostupne na internetu, imaju neograničenu publiku, prelaze granice i traju zauvek; jednom kada se sadržaj podeli, gotovo je nemoguće izbrisati ga.
Digitalno uznemiravanje
U digitalnom uznemiravanju koriste se elektronski mediji: imejlovi, društvene mreže, blogovi, instant poruke, tekstualne poruke i aplikacije da bi se neko sistematski zlostavljao. To može biti u obliku ličnih napada, šala, pretnji, uznemiravanja, kleveta itd. Ovaj oblik nasilja karakteriše nedostatak vremenske, dnevne ili geolokacijske granice, kao i širok domet.
Nasilje u porodici
Takođe poznato i kao "porodično nasilje" nasilje u porodici se odnosi na uznemiravanje, maltretiranje i zlostavljanje u porodičnom okruženju, najčešće pod istim krovom. U ovo može biti uključen jedan ili više članova porodice, može se ponavljati i biti svakodnevno.
Prisilna kontrola
Prisilna kontrola se definiše kao kontinuirano psihološko ponašanje s ciljem ograničavanja i/ili eliminisanja slobode žrtve. Malo po malo, zbog ovog oblika kontrole, žena prihvata pravila, strahove i ograničenja koji čine da svoje ponašanje prilagođava kako bi preživela i ograničava svoje samoopredeljenje.
